Problem treba da bude dovoljno velik ili čest da zasluži pažnju

Komandna tabla izgleda prelepo na prezentaciji. U ovom ilustrativnom slučaju nalazi grešku formatiranja u mesečnom izvozu. Popravka traje dva minuta, a događa se dva puta godišnje. Svima se prezentacija sviđa; posle probe niko ne otvara tablu.

Problem je dovoljno stvaran da se opiše, ali cena života sa njim možda je manja od cene dodavanja još jednog alata. Elegancija sama ne stvara hitnost.

Pregledan razgovor o proizvodima nudi koristan test sa dve ose: pazite na problem koji je i mali i redak. Veliki problem može zaslužiti pažnju i kada se retko javlja; mali ponovljeni problem može se nagomilati u svakodnevnu naviku. Poenta je da pregledate posao iza ponude.

Brojte pojave i posledice odvojeno

„Koliko ljudi ima ovaj problem?“ preširoko je prvo pitanje. Pitajte određeni tim kada se poslednji put dogodio i šta je usledilo. Da li je neko izgubio minute, prodaju, odložio porudžbinu, izložio privatne podatke ili samo primetio smetnju? Te posledice nisu zamenljive.

Zatim pitajte koliko se često ista vrsta događaja javlja. Nedeljna petominutna ispravka može potrošiti iznenađujuće mnogo vremena u velikom timu. Godišnji kvar može biti važan ako spreči ključni prenos. Dvominutnu smetnju dva puta godišnje teže je prodati kao poseban proizvod.

Razmotrite ilustrativan izbor na obe ose:

Koliko pažnje problem može zaslužiti?

1. Redak i mali

   Funkcija ili ručna lista

   Novi proizvod može tražiti više pažnje nego sam problem.

2. Redak, ali skup

   Zaštita ili postupak za incident

   Svaki događaj može opravdati pripremu.

3. Čest, ali mali

   Podrazumevano podešavanje ili laka navika

   Trošak se skuplja ponavljanjem.

4. Čest i skup

   Poseban tok rada

   Ponavljane posledice mogu opravdati stalno ulaganje.

Polja su podsticaji za istraživanje, ne tržišne presude. „Visoko“ zavisi od toga čiji trošak računate. Greška koja jedva dotiče administratora može ozbiljno pogoditi kupca. Kvar koji se nije pojavio u kratkom razgovoru može biti ključan u sezonskom vrhuncu.

Problem može biti mali u prezentaciji, a velik u sistemu

Integracije čine razliku konkretnom. Pogrešna vrednost polja izgleda mala na jednom kontaktu. Ako se isto mapiranje primeni na hiljade kontakata, postaje ponovljen izvor ručnih ispravki. Nasuprot tome, složeno upozorenje za jednokratno kozmetičko neslaganje može doneti više upravljanja nego uštede.

Vodič za povezivanje poslovnih alata počinje tokom i izvorom istine jer stvarni trošak leži u pomeranju i upotrebi zapisa. Tim koji odlučuje da li da pređe sa besplatnog alata treba isto tako da broji zaobilazna rešenja i propuštene radnje, ne samo da poredi funkcije.

Tražite poslednja tri stvarna događaja. Za svaki zabeležite ko ga je primetio, ko ga je popravio, koji drugi posao je stao i šta bi se dogodilo da niko nije reagovao. Poslednje pitanje razlikuje smetnju od nevidljivog rizika. Sprečava i osnivača ili kupca da upečatljiv hipotetički slučaj predstavi kao izmeren obrazac.

Zatim pitajte koliko košta trenutni zaobilazni postupak. Tabela i petominutna provera mogu biti sasvim dovoljni. Ručni postupak koji svakog jutra traži stručnjaka da uskladi zapise možda nije. Alternativa je deo vrednosti proizvoda, ne neprijatnost koju treba ignorisati.

Testirajte cenu usvajanja uz cenu problema

Čak i značajan problem ne mora opravdati novu aplikaciju. Neko mora da je poveže, nauči, pregleda njen izlaz i održava pristup. Ako proizvod troši više pažnje od zadatka, kupci mogu razumno ostati pri postojećem postupku.

Izvorni razgovor upozorava i da podešavanje uz mnogo lične pomoći može rani interes učiniti većim nego što jeste. Tim može delovati kao da kupuje softver, a zapravo se oslanjati na savetovanje čija cena nije uračunata. Mali problem sa skupim uvođenjem posebno je teško dugoročno rešavati. To ne zabranjuje uslugu; znači da je treba uračunati.

Postoje izuzeci od dve ose. Obaveze usklađenosti mogu tražiti radnju i kada su zabeleženi incidenti retki. Novo tržište možda nema istoriju za merenje. Nišna grupa može imati dovoljno bolan problem iako šira populacija nema. Tada dokaz tražite u obavezama, uverljivim putevima otkaza ili odobrenim budžetima, ne samo u proceni učestalosti.

Ose pomažu i da odlučite treba li potrebi poseban proizvod ili mala funkcija u nečemu što ljudi već koriste. Redak, mali problem formatiranja može biti koristan taster u izvozu, iako niko ne bi plaćao posebnu pretplatu. Čest mali problem možda je najbolje rešiti promenom podrazumevanog ponašanja, a ne prodajom još jedne table. Obim proizvoda treba da prati pažnju koju zadatak već dobija. Pitanje nije da li problem postoji, nego koliko novog ponašanja njegovo rešenje razumno sme tražiti.

Korisno pitanje istraživanja nije „Da li biste ovo koristili?“ već „Ispričajte mi poslednji put kada se dogodilo, koliko je koštalo i šta ste uradili umesto toga.“ Proizvod zaslužuje postojanje kada odgovor pokaže na posao koji ljudi već pokušavaju da promene.